• Image 02

    Centar za prevenciju i kontrolu bolesti

    Praćenje i proučavanje uzroka poremećaja zdravlja i preduzimanje mera za njihovo sprečavanje i suzbijanjesu osnovna delatnost  Centra  za prevenciju i kontrolu bolesti. Centar svoje aktivnosti realizuje u okviru organizacionih jedinica: Odeljenja za zaraznih bolesti i Odeljenja za nezarazne bolesti.
    Pročitaj Više

  • Image 04

    Centar za higijenu i humanu ekologiju

    Osnovni zadatak svih delatnosti centra je unapređenje zdravlja stanovništva.

    Takav cilj postiže se putem unapređenja stanja životne sredine, uz interdisciplinarni i preventivni pristup. Centar se bavi merenjem, analizom i praćenjem mikrobioloških, fizičkih i hemijskih faktora životne sredine koji mogu, posredno ili neposredno, uticati na zdravlje stanovništva.
    Pročitaj više

  • Image 01

    Centar za mikrobiologiju

    Centar za mikrobiologiju se sastoji iz dve organizacione celine, odeljenje za sanitarnu mikrobiologiju i odeljenje za kliničku mikrobiologiju kao i odseka za pripremu hranljivih podloga. Poslovi odeljenja za sanitarnu mikrobiologiju obuhvataju ispitivanje uzoraka životnih namirnica, voda i predmeta opšte upotrebe koji potiču od širokog spektra korisnika naših usluga u cilju permantentne kontole proizvodnje i prometa kao i utrvrđivanje mikrobioloških uzročnika i rezervoara epidemija kao i puteva njihovog prenošenja iz uzoraka nehumanog porekla.
    Pročitaj više

  • Image 02

    Centar za promociju zdravlja, analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite, informatiku i biostatistiku u zdravstvu

    Ovaj Centar obavlja koordinativnu i plansku delatnost u oblasti promocije zdravlja, prati i proučava zdravstveno stanje stanovništva, rad i razvoj zdravstvene službe i predlaže i preduzima odgovarajuće mere u cilju zaštite i unapredjenja zdravlja stanovništva Raškog okruga.
    Pročitaj više

  • Image 02 Prevencija
  • Image 03 Higijena
  • Image 04 Mikrobiologija
  • Image 01 Statistika

In memoriam - Др Небојша Димитријевић

Јуче, 7.3.2017. године, је изненада преминуо наш драги колега и пријатељ, др Небојша Димитријевић, специјалиста хигијене.
Др Небојша је читав свој радни век од 1995. године провео у Заводу за јавно здравље Краљево чији је био и директор од 2001-2004. године.
Због своје стручности био је изузетно поштован међу колегама и сарадницима са којима је радио.
Још више је био цењен због својих људских квалитета, оптимизма, духовитости...
Одлазак др Небојше Димитријевића за његову супругу Весну и сина Бошка, али и за Завод за јавно здравље Краљево представља ненадокнадив губитак.
Од др Небојше ћемо се опростити на комеморативној седници у великој сали хируршког блока Опште болнице „Студеница“ Краљево у четвртак, 9.3.2017. године у 10:00 часова.
Сахрана ће бити обављена истог дана на старом краљевачком гробљу u 13 часова.

Март - месец борбе против рака: превенција малигних тумора

Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору, у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света.

Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средњеразвијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социјално-економском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга). У средњеразвијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева.

Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар

Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. У  Србији су прва удружења родитеља деце оболеле од малигних болести почела са радом почетком 90-их година прошлог века. Удруживањем и учењем од иностраних удружења родитеља Европе и света стекли су вештине и знање о начинима и могућностима пружања подршке деци, њиховим породицама, здравственим радницима и болницама. На овај начин родитељи су прихватили чињеницу да је поред лекара, лека и болнице потребно да се и сами активно укључе у лечење своје деце.

На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи  је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља. Овај међународни дан обележава се сваке године у циљу едукације и ефикасног спровођења свих мера које ће омогућити рану дијагностику, адекватну терапију, рехабилитацију и бољи квалитет живота деце оболеле од малигних тумора.

4. фебруар – Светски дан борбе против рака 2017.

„МИ МОЖЕМО, ЈА МОГУ”

Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Од прошле године започета је трогодишња кампања под слоганом „Ми можемо, ја могу” којом се подсећа да појединац и заједница могу да допринесу смањењу глобалног терета раком.

Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света.

Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средње развијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социоекономском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга). У средње развијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева.

Lokacija

Javne nabavke

Nabavke
Obaveštenja

Radno vreme

Po - Pe od 7 do 14
Subota /